Osnovni cilj projekta građanske nauke „Opasulji se“ jeste analiza genetičke varijabilnosti prirodnih populacija pasuljevog žiška.

Dodatno, rezultati ovog projekta unaprediće poljoprivrednu proizvodnju razvojem metoda biokontrole štetnih insekata i značajno doprineti zaštiti životne sredine i zdravlja ljudi od štetnih uticaja pesticida.

Navedeni poduhvat moguć je isključivo uz aktivno uključivanje građana u sakupljanje žižaka velikog broja populacija sa različitih lokacija. Uključivanjem javnosti u sakupljanje i slanje materijala unaprediće se populaciono-genetička istraživanja pasuljevog žiška i detektovati rasprostranjenost ove štetne vrste u Srbiji.

Građanska nauka

Građanska nauka (engl. citizen science) predstavlja aktivno uključivanje javnosti u prikupljanje podataka, njihovu analizu i interpretaciju u saradnji sa naučnicima, koje rezultira odgovorom na neko istraživačko pitanje.

Angažovanjem u naučnom istraživanju građani se upoznaju sa metodologijom naučnog rada čime se podiže nivo naučne pismenosti i ostvaruje dvosmerna razmena informacija i potreba između javnosti i akademske zajednice. Dodatno, učestvovanjem u naučnom procesu građani mogu tražiti odgovore na pitanja od značaja za lokalnu zajednicu (npr. kvalitet vazduha ili vode), uključiti se u proces demokratizacije nauke i decentralizacije promocije nauke.

Imajući u vidu da naučna istraživanja imaju ograničena finansijska sredstva i broj naučnika u timovima, prednost koju građanska nauka pruža nauci jeste jeftino, brzo i precizno prikupljanje velikog broja podataka sa šireg geografskog prostora.

Naš tim

Mirko Đorđević

Fokus moje doktorske disertacije na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu bio je istraživanje koevolucije dva genoma – mitohondrijskog i jedarnog, i uloge koju oni imaju u starenju kod pasuljevog žiška. Moja trenutna istraživanja na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ bave se proučavanjem efekata koje mutacije u mitohondrijskom genomu imaju na osobine žižaka, a koje nastaju kao posledica evolucionog procesa koji se naziva „materinska kletva“. Jedan sam od autora izložbi i kataloga „Od ćelije do domena – evolucija života na Zemlji“ i „ZooMozgologija“. Kada nisam u laboratoriji, pomažem drugim naučnicima u njihovom istraživanju učestvovanjem u projektima građanske nauke.

Uroš Savković

Doktorirao sam 2016. godine na Biološkom fakultetu u Beogradu proučavajući kako promena ishrane pasuljevog žiška utiče na njihovo ponašanje. Ovo je tema kojom se i dalje bavim i želim da razumem evolucione posledice koje ovakva promena nosi sa sobom. Takođe, uključen sam u nekoliko projekata koji se bave popularizacijom nauke i evolucione biologije. U slobodno vreme uživam u dugim šetnjama, kratkim kafama, dobroj muzici, naučnoj fantastici i Hari Poter kvizovima (tim Čuvari Askabana).

Sanja Budečević

Doktorske studije završila sam 2019. godine na Biološkom fakultetu u Beogradu istraživajući morfologiju cveta irisa u kontekstu evolucione biologije razvića. Moja trenutna istraživanja se i dalje odnose na istu oblast, s tim da su fokusirana na proučavanje morfološkog variranja, morfološke integracije, polnog dimorfizma i fenotipske plastičnosti kod pasuljevog žiška. U slobodno vreme uživam u svojim hobijima: čitanju, fitnesu i kreiranju youtube sadržaja.

Lea Vlajnić

Student sam doktorskih studija na Biološkom fakultetu u Beogradu, gde radim i kao asistent na predmetima koji se bave evolucijom. Svoje istraživanje obavljam na pasuljevom žišku i cilj mi je da otkrijem kako mitohondrijski i jedarni genom evoluiraju zajedno u odgovoru na sredinske uslove i kako se ove evolucione promene odražavaju na mitohondrijsku fiziologiju. Slobodno vreme provodim u izlascima sa društvom, gledanju serija i igranju društvenih igara (baš puno igara, tačnije 17 različitih).

Učestvuj u projektu